Suočeni sa izmenjenim okolnostima koje trenutno prate najavljeno gostovanje francuskog filozofa Alena Badjua (Alain Badiou) u neoliko zemalja bivše Jugoslavije, a koje se odlaže za bolja vremena, sa željama da treći tom "Bića i događaja" (L'Être et l'Événement) ugleda uskoro svetlost dana, objavljujemo njegovo zvanično saopštenje.

Dragi prijatelji i drugovi,

Bio sam veoma srećan na pomisao da ću doći u vašu zemlju, da ću raditi sa vama na idejama koje treba da pokrenu našu akciju danas, posle gotovo tri decenije svetske reakcionarne politike.

Jugoslavija je jedna od žrtava te reakcionarne politike.

Govoriti o svemu tome i povezivati te konkretne situacije sa novim filozofskim idejama je bila izuzetno zanimljiva perspektiva.

Osim toga, ljudi koji su na sebe uzeli organizaciju ovog putovanja, a posebno prijatelji iz Edicije Jugoslavija, su moji dugogodišnji prijatelji u koje imam puno poverenje.

Zaista mi je veoma žao što sam, malo vremena pre nego što je trebalo da doputujem, u tome sprečen usled sticaja okolnosti. Radi se o potpuno ličnim stvarima. Posebno mi je žao zbog ko-organizatora, kojima sam, preko prijatelja iz Edicije Jugoslavija, pružio potpuno uverenje u pogledu svog dolaska.

Dragi prijatelji i drugovi, moram vam ovde izraziti svoje žaljenje i svoje izvinjenje. Znam da će se naše zajedničke ideje širiti i u mom odsustvu, ali jako mi je žao što neću moći ovoga puta da vas sretnem i upoznam.

Sve vas naprijateljskije pozdravljam.

Alen Badju
Alain Badiou

1)
Vaš izlazak na političku scenu Francuske u smislu politike jedine dostojne tog imena, dakle Politike ljudi i ne politike Države, paralelan je sa vašim akademskim radom. U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, osim revolucionara prve generacije koji su učestvovali od "prvog dana" u revolucionarnom radu, odnosno pre i posle ulaska Komunističke partije Jugoslavije u ilegalu, uloga intelektualaca pripala je, sa jedne strane, državnoj nomenklaturi ili, sa druge, profesionalnim disidentima. Onima koji su, u poslednjem slučaju, transformisali svoju opoziciju prema politici na vlasti u profesiju, po cenu odsustva istinskog emancipatorskog potencijala toga što zagovaraju (jugoslovensko disidenstvo, a sada i opozicionarstvo državica koje su iz nje stasale, počiva uglavnom na mitologiji civilnog duštva, višepartijskog sistema i onoga što nazivate kapitalo-parlamentarizmom). U Francuskoj nam se, naprotiv, čini da je obavezni deo biografije intelektualaca bio "militantni period". Drugim rečima, teško je naći osobu sa javnom biografijom koja nije makar 5 minuta provela u nekoj "revolucionarnoj" organizaciji, čak i po cenu naknadnog potpunog gubitka sećanja na to. Stiče se tako utisak da militantni duh u Francuskoj ...dalje